Skip to content

Mentalno zdravlje – Izazovi u vremenima krize

Ove sedmice obeležavamo Svetski dan mentalnog zdravlja, a tema za ovu godinu je „Mentalno zdravlje u humanitarnim vanrednim situacijama”. Tema koja nas se direktno tiče. Ako se osvrnemo oko sebe – rat u Ukrajini i pretnje nuklearnim oružjem, genocid u Gazi, društveno-politička kriza u našoj zemlji, pre toga pandemija. Kolektivni stres koji ne prestaje. U vremenima kada je svest o važnosti mentalnog zdravlja veća nego ikad, izazovi su takođe teži nego ikad.

Šta je zapravo mentalno zdravlje?

Kada kažemo “mentalno zdravlje”, često mislimo na odsustvo bolesti ili poremećaja. Ali mentalno zdravlje je mnogo više od toga. To je stanje blagostanja u kojem se osećamo sposobni, možemo da se nosimo sa uobičajenim životnim stresom, produktivno radimo i doprinosimo svojoj zajednici.

Mentalno zdravlje nije statično stanje koje jednom postignemo pa tu stajemo. To je dinamičan proces koji zahteva brigu, pažnju i ono što stručnjaci nazivaju mentalnom higijenom – svakodnevnu negu naše psihe. Kao što peremo zube svaki dan da bi ostali zdravi, tako i naš um traži redovnu pažnju.

Prevencija i unapređenje kvaliteta života jednako su važni kao lečenje. Možda i važniji. Cilj nije samo ne biti bolestan – cilj je osećati se dovoljno dobro da živimo pun i smislen život.

Kada svet postaje pretežak

Živimo u vremenu paradoksa. Nikada nismo bili tehnološki povezaniji, a ipak se nikada nismo osećali usamljenije. Imamo pristup beskonačnim informacijama, ali sve manje jasnoće i poverenja. Materijalni standard raste, dok kvalitet života opada.

Savremeni svet donosi izazove kakve prethodne generacije nisu poznavale. Ljudi su otuđeni jedni od drugih. Digitalne veze zamenile su ljudsku bliskost, a brzi tempo života ostavio nas je bez vremena za stvarne, duboke odnose. Ta usamljenost nije samo neprijatna – ona je opasna. Istraživanja pokazuju da hronična usamljenost utiče na zdravlje isto kao pušenje petnaest cigareta dnevno.

Kapitalistički sistem, fokusiran gotovo isključivo na materijalnu proizvodnju, zanemaruje druge vrednosti – zajedništvo, smisao, pripadnost. U toj trci za većim primanjima i boljim položajem gubimo ono što nas čini ljudima. A onda se čudimo što smo iscrpljeni i bez energije.

Kriza ideologija koje daju nadu još je jedan udarac na naše mentalno zdravlje. Ljudi treba da veruju da je bolja budućnost moguća, da njihov trud ima smisla. Kada ta nada nestane, nestaje i snaga da se izborimo sa svakodnevnim izazovima.

Vanredna stanja kao svakodnevnica

A kod nas u Srbiji, situacija je još kompleksnija. Prethodne godine donele su akumuliran stres – najpre pandemija korone koja je poremetila sve segmente života, zatim društveno-politička kriza sa svim pratećim aspektima: nasilje, nepravda, osećaj bespomoćnosti. Ljudi lakše “pucaju”. Tolerancije je manje, a tenzija veća.

U ovakvim okolnostima, kvalitetno mentalno zdravlje ponekad izgleda kao luksuz koji samo privilegovani mogu imati. Kao nešto rezervisano za one koji nemaju mnogo drugih briga.

Tiha epidemija

Sve ove okolnosti ostavljaju trag. I taj trag je merljiv.

Depresija se već sada nalazi na vrhu lista bolesti koje najviše onesposobljavaju i narušavaju kvalitet života, uz kardiovaskularne bolesti i rak. Razlika je u tome što rak i srčani udari prave „buku” – vide se, mere se, broje se. Depresija raste u tišini.

Ali ne mora biti tako zauvek. Upravo zato što problem vidimo, možemo početi da ga rešavamo.

Možemo li nešto učiniti?

Možemo. I to mnogo više nego što mislimo.

Prvo i najvažnije: briga o mentalnom zdravlju nije slabost. Nije znak da nismo dovoljno jaki ili da ne možemo sami. To je zapravo znak zrelosti i samosvesti.

Mentalno zdravlje se ne čuva samo u kabinetu psihoterapeuta. Ono se čuva svakodnevno, u malim odlukama koje donosimo. U odluci da odvojimo vreme za sebe. Da uspostavimo granice između posla i privatnog života. Da gajimo odnose koji nas hrane, a ne iscrpljuju. Da tražimo smisao u onome što radimo.

Možemo biti svesni svog mentalnog stanja kao što smo svesni fizičkog. Pratiti signale koje nam telo i um šalju. Prihvatiti da je u redu ne biti u redu i da to nije stanje u kom ćemo zauvek ostati.

Ključno pitanje nije da li treba da brinemo o svom mentalnom zdravlju – već kako to da učinimo na način koji odgovara nama i našim okolnostima.

Kada potražiti pomoć?

Ponekad sopstveni napori nisu dovoljni. I to je savršeno u redu.

Profesionalna pomoć nije poslednje utočište. Nije priznak poraza. To je podrška, kao što je lekar podrška kada nas boli grlo, ili mehaničar kada nam se pokvari auto. Niko se ne stidi što ide zubaru – ne bi trebalo da se stidimo ni toga što idemo psihologu ili psihijatru.

Ako primetite da ste duže vreme tužni bez jasnog razloga, da ste izgubili interesovanje za stvari koje su vas nekada radovale, da vas svakodnevne obaveze preopterećuju do mere da ne možete da funkcionišete, ili ako vas posećuju misli o samopovređivanju – vreme je da potražite stručnu pomoć.

I dobra vest je da ta pomoć postoji. U Srbiji postoje svetla i humana mesta gde ljudi mogu dobiti besplatnu podršku. Na primer, Volonterski tim Društva psihologa Srbije (čiji sam i ja član) pruža pomoć ljudima koji se suočavaju sa problemima prouzrokovanim trenutnom društveno-političkom krizom, dok Centar Srce radi na prevenciji suicida. Ovo su samo neki od dostupnih resursa.

Briga o sebi kao prioritet

Kada brinemo o sebi, postajemo sposobniji da brinemo i o drugima. Ljudi koji su mentalno zdraviji bolje podržavaju svoju porodicu, prijatelje, zajednicu. Stvaraju svetlije okruženje oko sebe. Imaju više strpljenja, razumevanja, energije za one koje vole.

Setite se uputstava u avionu: masku sa kiseonikom najpre stavite sebi, pa tek onda pomozite drugima. To je logika opstanka. Jer ako vi ne možete da dišete, ne možete pomoći nikome.

Zato vas podstičem – nemojte čekati da stvari postanu nesnosne. Nemojte dozvoliti da vam neko govori da „nije toliko loše” ili da „ima gore”. Vaše osećanje je validno. Vaša briga je opravdana.

I sećajte se – tražiti pomoć nije slabost. Slabost je verovati da moramo sve sami.

U vremenima krize, briga o mentalnom zdravlju nije luksuz – to je način da preživimo i da iz ovoga izađemo jači.

Literatura i resursi