Da li ste se ikada zapitali zašto vas privlače određeni tipovi ljudi? Zašto, uprkos prethodnim iskustvima, ponovo birate slične partnere? Ili ste možda ovaj put izabrali potpunu suprotnost?
Nesvesni motivi
Zamislite ženu u zrelijim godinama koja svesno želi stabilnog i pouzdanog partnera. Ipak, uvek se zaljubljuje u “loše momke” – harizmatične, ali nepouzdane muškarce koji je, nakon perioda intenzivne strasti, ostavljaju emotivno povređenu. Ili ženu koja bira stabilnog, sigurnog i finog partnera, ali ubrzo prestaje da oseća privlačnost prema njemu.
Ovakve priče nije retko čuti, bar ne u psihoterapijskim sobama. Zato hajde zajedno da zavirimo u svet psihodinamike i probamo da razumemo motive koji stoje iza ovakvih izbora. Jer razumevanje ovih nesvesnih procesa može nam pomoći da prekinemo nezdrave obrasce i izgradimo odnose kakve želimo.
Tri puta kojima nas vodi nesvesno
Psihodinamske teorije pokušavaju da objasne naše ponašanje nesvesnim motivima i unutrašnjim konfliktima. Kada je reč o ljubavi, nude tri zanimljiva objašnjenja za to kako biramo one u koje ćemo se zaljubiti.
Svako od ovih objašnjenja otvara prozor u složeni svet naših emocionalnih mehanizama, otkrivajući da ono što doživljavamo kao “spontanu privlačnost” često ima duboke, skrivene korene.
1. Tražimo staro u novom
Prvo objašnjenje govori o “ponovnom nalaženju” – vraćanju u bezbrižan zagrljaj u kome ćemo biti zaštićeni od neizvesnosti samog življenja i anksioznosti koju ono nosi. Kao što je Frojd primetio: “Izbor ljubavnog objekta je često pronalaženje izgubljenog objekta.” Ili da parafraziram Froma, utapanje najdubljih egzistencijalnih strahova gubljenjem sebe u simbiozi sa drugim.
S obzirom da su naši roditelji realni ljudi, a ne supermeni, svi smo ostali uskraćeni za ponešto – pažnju, vrednovanje, sigurnost. Neko manje, a neko više. Pa tako pored “ponovnog nalaženja” imamo i potrebu da “popravimo” partnera. Kažemo sebi: ‘Samo to malo što nam smeta kod njega da popravim i sve će biti savršeno…’ Ne znajući da je to ‘malo’ upravo najjači pokretač nagona privlačnosti.
Nekada smo bili mali i nemoćni, a sada kad smo veliki i moćni verujemo da možemo da, kako Geštaltisti kažu, završimo „nedovršen posao“ – da promenimo mamu ili tatu. Nažalost, ovakav obrazac najčešće vodi novom razočaranju i novoj povredi.
Jasno, ova povezanost mora ostati nesvesna. Kada bismo je postali svesni, kaže Frojd, prirodna privlačnost i seksualnost bi bili inhibirani tabuom incesta.
2. Bežimo od prošlosti u lečeći zagrljaj
Druga teorija govori o “kontranalaženju” – biramo partnere koji su potpuna suprotnost našim roditeljima. Ovo se, po Bergmanu, dešava kada su nam rani odnosi bili jako bolni i razočaravajući. Pa po svaku cenu težimo da ih izbegnemo.
Ovo je možda i bolji scenario jer isključuje transfer – projektovanje roditelja u sadašnji odnos, ali je i dalje bežanje od nekoga a ne korak ka nekome. A u centru motiva ostaje primarni odnos iz detinstva.
Dobra činjenica je da se iz bežanja može razviti potreba za “lečećom ljubavi” – kad tražimo partnere koji mogu da nam zaleče stare rane pružajući ono što nam je nedostajalo: pažnju, ogledanje, ohrabrenje. Kroz takav odnos možemo doživeti lečeće “korektivno emotivno iskustvo”. Međutim, ako u partnera uložimo previše nade da će nas “izlečiti”, i tu neminovno sledi razočaranje.
3. Partner kao ogledalo naših želja
Treća teorija je narcistička – u partneru tražimo idealizovanu verziju sebe. Osobine koje mi nemamo jer ih nismo razvili ili ih duboko potiskujemo. Na primer kad tražimo nekoga ko je spontan ako smo mi previše ozbiljni, ili ambiciozan ako smo previše povučeni.
Na ovaj način, kroz odnos, pokušavamo da integrišemo one delove sebe koje smo zanemarili ili potisuli. Problem nastaje kad te razlike, koje nas u početku privlače, postanu razlog nepodnošenja osobe koju volimo. Ljudi se često rastaju zbog onoga zbog čega su se sastali.
Ovaj mehanizam je dublji nego što se čini na prvi pogled. Njegova analiza zahteva priču o narcističkim potrebama kao i Jungovog koncepta senke. O ovome nekom drugom prilikom. Umesto toga, predlažem da napravimo malu sintezu prve dve. I da vidimo kako da razrešimo dilemu između strasti i sigurnosti.
Kad se poznato i lekovito sudaraju
U stvarnom životu, prve dve teorije često igraju “igru prevlačenja konopca” u našoj psihi. Recimo, odrasli ste sa hladnim roditeljem i sad svesno tražite nekog toplog i negujućeg, a opet vas nešto vuče ka osobama koje su pomalo distancirane. Klasičan slučaj – glava želi jedno, srce (ili bolje reći, nesvesno) vuče na drugu stranu!
Mnogi od nas se “klackaju” između ova dva obrasca kroz život. Posle veze koja nam je bolno poznata, kažemo “nikad više takvu osobu!”, izaberemo nekoga potpuno drugačijeg… i onda se iznenadimo kad se stari obrasci ponovo pojave.
Ključ nije u savršenom izboru, već u svesnosti i dubljem radu na sebi. Nije dovoljno samo prepoznati šta nas privlači – potrebno je zaroniti u svoje nesvesne obrasce, suočiti se sa starim ranama i postepeno ih transformisati. Tek tada možemo birati odnose koji imaju potencijal za stvarni rast, a ne samo ponavljanje starih drama.
Put od zaljubljenosti do zrele ljubavi
Pomenute teorije mogu delovati pesimistično. Kao da nam uskraćuju slobodu izbora. Međutim, stvarnost je mnogo kompleksnija. Autentičan i dubok odnos sa drugom osobom jeste moguć, ali zahteva kontinuiran lični rad, emocionalnu zrelost i svesnost.
Zaljubljenost je tek polazna tačka – intenzivna, uzbudljiva, ali prolazna. Zrela ljubav predstavlja suštinski izazov: sposobnost da partnera vidimo onako kako stvarno jeste, da prihvatimo njegove različitosti, da kontrolišemo impulse i pronalazimo ravnotežu između strasti i sigurnosti. Tu nije reč o pronalaženju savršenog partnera, već o zajedničkom rastu i međusobnom razumevanju.
Kako dalje?
Prepoznajete li neke od ovih obrazaca u sopstvenim vezama? Sledećeg puta kada osetite onu poznatu, gotovo opsesivnu privlačnost – zastanite. Usporite. Zapitajte se:
- Šta me zaista privlači kod ove osobe?
- Podseća li me na nekoga iz prošlosti?
- Da li ponavljam neki stari obrazac?
Prvi korak ka promeni je postati svestan svojih obrazaca. Neki od nas uspevaju sami da prekinu destruktivne obrasce kroz introspekciju i svestan rad na sebi. Ipak, razrešenje ovih dubokih, nesvesnih obrazaca ide brže i sigurnije uz stručnu pomoć. Razgovor sa psihoterapeutom može vam pomoći da razumete uzroke svojih izbora.
Put ka zreloj ljubavi nije lak, ali nagrada je neprocenjiva – zadovoljavajući odnos i mogućnost da istinski volimo i budemo voljeni.