Koliko puta ste čuli da je neko “rođen pod srećnom zvezdom”? I da li ste se nekad zapitali zašto se nekim ljudima stalno dešavaju srećni obrti, dok drugi kao da češće nailaze na prepreke?
A da li znate da samo 10% naše sreće zavisi od spoljnih okolnosti, a čak 50% od našeg mentalnog stava i ponašanja?
Eksperiment sa novinama
Profesor Richard Wiseman sproveo je jednostavan eksperiment. Dao je novine ljudima koji sebe smatraju “srećnim” i “nesrećnim” i zamolio ih da prebroje fotografije u njima. “Nesrećni” su brojali dva minuta. “Srećni” su završili za 2 sekunde.
Zašto? Na drugoj strani novina pisalo je krupnim slovima: “Prestanite da brojite – ima 43 fotografije.”
“Nesrećni” ljudi su bili toliko fokusirani na zadatak da su propustili očigledne prilike. “Srećni” su bili opušteniji i otvoreniji za neočekivano.
Tu leži tajna.
Šta kaže nauka
Wiseman je proveo decenije proučavajući “faktor sreće” kroz rad sa stotinama ljudi. Došao je do zanimljivog otkrića: sreća nije magija, to je veština.
Ljudi se ne rađaju pod srećnim zvezdama. Njihove misli i ponašanje određuju koliko sreće imaju u životu. Daljim istraživanjem došao je do zaključka da “Srećni” ljudi nesvesno primenjuju četiri ključna principa koji im omogućavaju da “privuku” više pozitivnih prilika.
1. Primećivanje i kreiranje prilika
Nedavno sam radio sa klijentom koji se žalio da “nema sreće u ljubavi”. Tokom razgovora je objasnio svoju rutinu – većinu vremena provodi kod kuće igrajući video igrice, retko izlazi, a kad se pojavi prilika za druženje, često je odbije jer “nije u raspoloženju” ili “mora nešto da završi”.
Onda je spomenuo priču iz studentskih dana koja ga i dalje muči. Pre dvadeset godina, u studentskom domu, dve privlačne komšinice pokucale su mu na vrata kasno uveče i pozvale ga da im se pridruži. On je ljubazno odbio jer je “morao da se budi rano za fakultet”. U stvari, bio je iznenađen i nije znao kako da reaguje.
“Ta propuštena prilika te još uvek muči”, primetio sam. “A koliko si prilika propustio od tada i da li si čekao da ti se ljubav sama dogodi? Kolike su šanse da nađeš devojku sedeći u stanu i ako pokuca, da li ćeš izaći napolje?”
Ovaj primer ilustruje kako neki ljudi često propuštaju prilike koje im život nudi, a zatim krive lošu sreću za svoje neuspehe.
2. Slušanje intuicije
Srećni ljudi veruju svojoj intuiciji. Ne analiziraju sve do paralize.
Setite se situacije kada ste “osetili” da treba da prihvatite posao koji na papiru nije delovao savršeno. Ili kada ste “znali” da treba da se družite sa određenom osobom.
Wiseman je primetio da srećni ljudi imaju razvijen “gut feeling”. Slušaju svoje prvo, spontano osećanje o situaciji. I često kažu: “Jednostavno sam znao da je to prava stvar” ili “Nešto mi je govorilo da idem tom stazom.” Naravno, i oni ponekad pogreše, ali to je deo priče.
I ne znači da su bezglavi. Znači da ne dozvoljavaju prekomerno razmišljanje da im parališe sposobnost delovanja.
3. Očekivanje pozitivnih ishoda
Ovo nije naivni optimizam. To je stav koji pomaže da istrajete kada stvari krenu naopako.
Kada idu na razgovor za posao, očekuju da će proći dobro. Ta energija utiče na govor tela, ton glasa, samopouzdanje. Povećava šanse za uspeh.
A kada im se desi nešto loše, instinktivno misle: “Ovo neće dugo trajati” ili “Nešto dobro će izaći iz ovoga.” Ta očekivanja ih čine otpornijima i spremnijima da traže rešenja.
Pozitivna očekivanja postaju samoispunjavajuća proročanstva.
4. Pretvaranje nesreće u priliku
Srećni aktivno traže načine da iz lošeg izvuku nešto dobro. Ne vide prepreke kao zid, već kao stepenik.
Jedan od Wiseman-ovih ispitanika slomio je nogu tokom istraživanja. Umesto da se žali na lošu sreću, odlučio je da iskoristi prinudno mirovanje produktivno. Tokom boravka u bolnici počeo je da uči francuski jezik, a upoznao je i medicinsku sestru sa kojom je započeo razgovor o francuskoj kulturi. Ta sestra je postala njegova supruga. “Najbolja stvar koja mi se ikad desila”, rekao je kasnije o toj “nesreći”.
Srećni ljudi postavljaju sebi pitanja: “Kako mogu da iskoristim ovu situaciju?” ili “Šta dobro može da izađe iz ovoga?” Gledaju na svaki neuspeh kao na lekciju, na svaku prepreku kao na priliku da postanu jači.
Kako postati srećniji
Wiseman je kreirao “školu za srećkoviće” gde je polaznike učio ovim principima. Nakon mesec dana, 80% njih je prijavilo da “imaju više sreće” i da su zadovoljniji. Evo nekih saveta :
- Počnite da primećujete prilike oko sebe. Promenite rutu do posla jednom nedeljno i obratite pažnju na nova mesta i ljude koje srećete. Idite na kafe u različite lokale umesto u isti, i inicirajte razgovor sa jednom novom osobom svaki dan.
- Jačajte svoju intuiciju. Pre donošenja manjih odluka zaustavite se na trenutak i zapitajte se šta vam govori prvi instinkt. Vodite jednostavan dnevnik svojih intuitivnih “pogodaka” i grešaka – vremenom ćete naučiti da prepoznate kad vam intuicija govori istinu.
- Negujte pozitivna očekivanja. Pre važnih događaja odvojite vreme da vizuelizujete pozitivan ishod, ali i da se mentalno pripremite za izazove. Kad se nešto loše desi, namerno se zapitajte šta dobro može da proizađe iz te situacije.
- Tražite priliku u svakoj nesreći. Kada vas snađe neki problem, zapišite tri moguća pozitivna ishoda te situacije – makar delovalo nerealno u tom trenutku. Čitajte priče ljudi koji su uspeli upravo zato što su doživeli velike neuspehe koji su ih usmerili na pravi put.
Zaslužiti sreću
Biti “srećković” nije dar sa neba. To je skup veština koje možemo naučiti i razviti.
Ne radi se o magiji ili pukim afirmacijama, već o konkretnim mentalnim navikama koje menjaju način na koji vidimo i stvaramo prilike u svom životu. Istraživanje pokazuje da su potrebne 3-4 nedelje da se nova navika ukoreni, što znači da već za mesec dana možete početi da primetite značajne promene u svojoj “sreći”.
I sledeći put kada vam neko kaže da ste “rođeni pod srećnom zvezdom”, možete odgovoriti da sreća nije zvezda pod kojom se rađamo, već rezultat odluka koje donosimo svaki dan.
Literatura
- Wiseman, R. (2003). The luck factor. Skeptical Inquirer, 27(3), 24–29.