Efikasnost psihoterapije – da li zaista “radi”?

Možda se i vi ponekad zapitate – da li psihoterapija zaista radi? Da li je to samo skupo ćaskanje, ili način da zaista rešimo životne probleme? Razumem tu neizvesnost. Neretko mi i prijatelji postavljaju ova pitanja “u poverenju”, tražeći neku vrstu garancije pre ulaska u proces koji prirodno izaziva određenu dozu straha.

Subjektivna iskustva – kome verovati?

Iskreno, prvo sam bio iznenađen da neko ko me poznaje misli da bih se bavio nečim što nema smisla i ne daje rezultate. Ali ubrzo sam shvatio da iza ovog pitanja ne stoji samo radoznalost, već potreba za sigurnošću pre upuštanja u nepoznato. Ali da li smo mi uopšte najpouzdanija osoba za ovo pitanje?

Svi se ponekad zaljubimo u neku ideju pa, kako bismo sebi opravdali stavove i ponašanje, veličamo ono u šta smo zaljubljeni. Toga ima svuda, pa i kod psihoterapeuta. Efekat uloženog truda kroz višegodišnje edukacije, supervizije i lični rad neizbežno utiče na naše vrednovanje psihoterapijskog procesa. Bili bismo naivni i neiskreni (prema sebi a i prema vama) ako bismo na osnovu naših subjektivnih stavova procenjivali efikasnost psihoterapije.

A šta kažu naši klijenti? Njihova iskustva variraju od toga da od terapije nisu dobili više od razgovora sa prijateljicom, do toga da im je ovaj proces promenio život. Da li njima možemo verovati? Ja bih svakako pre verovao njima, ali ne previše. I njihovi stavovi i iskustva su subjektivna. I kod klijenata postoji efekat uloženog truda, a tu je i dobro poznati placebo efekat.

I šta ćemo sad? Pa da potražimo manje pristrasno i objektivnije mišljenje. U pomoć zovemo nauku.

Šta kažu istraživanja?

Kada pogledamo rezultate naučnih istraživanja, brojke su zaista impresivne. Velika meta studija (koja obuhvata 400 istraživanja) pokazuje da je psihoterapija uspešna u čak 75% slučajeva. Ovo je, poređenja radi, značajno više od prosečne uspešnosti standardnih medicinskih intervencija koje se kreću oko 50%. A u koje često imamo više poverenja.

Što se placebo efekta tiče, istraživanja sa kontrolnim grupama pokazuju da su efekti psihoterapije najmanje dva puta veći. A stav da su psihički problemi često privremeni i da će proći nedvosmisleno demantuju podaci da u samo 20% imamo spontani nestanak simptoma.

Kod poremećaja raspoloženja kao što su depresija i anksioznost, na primer, iako psihoterapija može inicijalno delovati sporije od lekova. Ali dugoročni rezultati često nadmašuju farmakološke tretmane, uz značajno manje neželjenih efekata.

Većina istraživanja je rađena na kraćim i strukturisanim oblicima psihoterapije. Istraživanja dubljih rekonstruktivnih psihoterapija je manje jer su skupa i metodološki zahtevna – traju duže i rezultati nisu lako merljivi. Ako mene pitate, upravo ovi procesi koji se bave psihodinamikom, a koje nažalost nismo u stanju da izmerimo, su oni koji donose najznačajnije i dugotrajne promene.

U čemu nam psihoterapija može pomoći?

Psihoterapija ima široku oblast primene. Ponekad nam treba pomoć da pronađemo put kroz maglu depresije. Nekad se suočavamo sa poplavom emocija nakon velikog gubitka ili životne promene. A nekad jednostavno osećamo da u životu može bolje i da možemo više.

Kroz svoju višegodišnju praksu, na veliko zadovoljstvo, svedočim kako psihoterapija pomaže u različitim situacijama. Kada klijente muče panični napadi ili anksioznost, učimo zajedno kako da povrate osećaj kontrole. U trenucima životnih kriza, bilo da je reč o razvodu, gubitku ili karijernoj promeni, stvaramo siguran prostor za obradu emocija, stabilizaciju i pronalaženje novog pravca.

Posebno je lepo videti kako ljudi kroz terapiju grade čvršću emocionalnu stabilnost – kako postepeno zidaju unutrašnje temelje i štimuju unutrašnji kompas koji im pomažu da se kasnije sami snađu i u najizazovnijim situacijama. Primećujem i kako im raste samopouzdanje, kako se poboljšavaju odnosi sa drugima, kako se lakše postavljaju i dostižu životni ciljevi. Kako žive mirnije, svesnije i ostvarenjije.

Zaključak

Naravno, uspeh nam niko ne garantuje – psihoterapija je kompleksan proces koji zavisi od mnogih faktora, kako kod klijenta, tako i kod terapeuta. O tim faktorima ćemo detaljnije govoriti nekom drugom prilikom.

Do tad, ako osećate da vam je potrebna pomoć, nemojte oklevati. Potražite preporuku, istražite potencijalne terapeute i njihove kompetencije, i odaberite nekoga ko vam uliva poverenje i daje nadu da može da vam pomogne. Prvi korak je često najteži, ali i istraživanja i naša iskustva jasno pokazuju – psihoterapija radi!

Literatura – za one koji žele da idu dalje