Druge nedelje u maju obeležava se Međunarodni dan majki – praznik posvećen izražavanju zahvalnosti i poštovanja prema majkama. Ali dok slavimo ovu važnu ulogu, vredi se zapitati: koliko majke odaju priznanje same sebi? I još važnije – koliko često sebi dozvoljavaju da budu nesavršene?
Istraživanja pokazuju da prosečna majka sebi uputi čak 13 kritika dnevno! Što navodi na zaključak da majke retko sebi daju dozvolu za nesavršenost i odaju priznanje za svoj trud.
Previsoke norme
U svojoj psihoterapeutsko praksi sa mladim majkama, često primećujem nešto što me zabrinjava. Povećana svest i edukacija o ranom razvoju dece, iako dragocena, donela je i jednu neželjenu posledicu: preterani pritisak da se bude “savršena majka”.
Takođe, kada polaznice naših psiholoških edukacija shvate da su možda napravile neku grešku u pristupu odgajanju deteta, često padaju u začarani krug preispitivanja i krivice. Koliko sam oštetila svoje dete? Da li će ovo uticati na ceo njegov život? Jesam li zakazala kao majka?
Hajde da razjasnimo jednu stvar – ideja o optimalnom ili savršenom razvoju je utopija. Problem nastaje kada kao normu uzimamo razvoj bez ijedne greške, a kao merilo kvaliteta svog majčinstva postavljamo nedostižne ideale.
Zašto su greške neophodne?
Da, dobro ste pročitali. Greške u roditeljstvu nisu samo neizbežne – one su neophodne za zdrav razvoj deteta, pod uslovom da nisu ekstremne ili isuviše učestale.
Setite se kada ste bili previše umorni za još jednu priču za laku noć, ili kada ste zaboravili omiljenu igračku u vrtiću. Možda ste se osećali loše, ali upravo kroz takve situacije vaše dete gradi svoj emocionalni imunitet.
Majčinske greške su važne jer:
- Stvaraju toleranciju na frustraciju – svojevrsni “imunitet psihe”
- Pripremaju dete za stvaran svet koji nije idealan
- Uče dete da se nosi sa razočaranjima
Mi psiholozi to nazivamo “optimalnom frustracijom” – dovoljno mala da dete može da je prevaziđe, ali dovoljno izazovna da gradi otpornost. Poput neke vakcine za psihu.
Kada dete doživi primerenu frustraciju, uči važne životne veštine: strpljenje, odlaganje zadovoljstva i pronalaženje alternativnih rešenja.
Na primer, kada dvogodišnje dete mora sačekati nekoliko minuta da dobije užinu jer mama završava telefonski razgovor, ono vežba kontrolu impulsa i uči da njegove potrebe nisu uvek najhitnije. Ili kada školsko dete mora samo da pronađe rešenje za zaboravljeni pribor, razvija samopouzdanje i sposobnost rešavanja problema.
Dovoljno dobra majka
Britanski psihoanalitičar Donald Vinikot osmislio je koncept koji je mnogim mamama vratio osećaj vrednosti: dete ne treba savršenu majku – već dovoljno dobru.
Dovoljno dobra majka nije savršena. Ona je stvarna osoba, sa svojim ograničenjima i slabostima. Ponekad nije raspoložena za igru. Ponekad se umori i poželi malo mira. A ponekad i pogreši.
Na početku života prirodno je da majka nastoji zadovoljiti svaku potrebu bebe. Međutim, kako dete raste, majka postepeno prestaje da bude “savršen odgovor” na sve – i to je ključno za razvoj širokog spektra sposobnosti deteta.
Nesavršenost kao prilika za rast
Kada bi majke uvek bile “savršeno prisutne”, učinile bi detetu medveđu uslugu. Zamislite dete koje nikada nije doživelo ni najmanju frustraciju, koje nikada nije moralo da sačeka ni pet minuta na mamino zadovoljenje njegove potrebe.
Kako bi takvo dete reagovalo na prvi neuspeh u školi? Na prijatelja koji ne želi da podeli igračku? Na prvu ljubavnu patnju? Verovatno potpuno nespremno i preplavljeno.
Kada majka pokazuje svoju ljudskost, dete uči dragocene lekcije. Uči da toleriše frustracije i gradi unutrašnju snagu. Razvija sopstvene strategije za upravljanje emocijama umesto da zavisi isključivo od mame.
“Ali šta ako preteramo?” pitala me je jedna zabrinuta mama. Odgovor je jednostavan: ako ste dovoljno zabrinuti da uopšte postavljate ovo pitanje, verovatno nećete preterati. Majke koje preteruju, o ovome retko i razmišljaju.
Umesto samokritike
Tako da, drage mame:
Ne morate sve znati. Niko to ne zna, čak ni mi stručnjaci. Ne morate ni uvek biti strpljive. Ne morate ni svaki dan “uspeti”. Tu je sledeći. Neki dani su samo za preživljavanje, i to je savršeno u redu.
I kada pogrešite ili ne uspete – možete da se vratite, izvinite, povežete. Time detetu dajete možda najvažniju poruku: da su i greške deo života, i da odnosi mogu da se poprave.
Vinikot je rekao: “Savršena majka je fantazija bebe, ne potreba.” Vašem detetu ne treba fantazija. Treba mu stvarna mama, sa svim svojim ljudskim kvalitetima.
Nakon dana ispunjenog zahtevima majčinstva, i svega ostalog, umesto pitanja “Jesam li negde pogrešila?”, zapitajte se: “Jesam li danas bila bar malo prisutna, brižna, autentična, u skladu sa svojim kapacitetima?” Ako je odgovor uglavnom “da” – to je dovoljno.
Majčinstvo nije trka ka savršenstvu, već putovanje ispunjeno ljubavlju i učenjem – i za vas i za vaše dete.
Zato večeras, kada budete razmišljale o svemu što ste možda mogle bolje, zastanite. Setite se trenutka kada ste se nasmejale zajedno sa svojim detetom. Kada ste ga zagrlile. Kada ste bile tu. I znajte da je to dovoljno.
Budite nežne prema sebi koliko i prema svojoj deci. To je ujedno i najlepši poklon koji možete dati svom detetu: primer samosaosećanja i prihvatanja sopstvenih nesavršenosti.