“Moraš da radiš na sebi!” – ovu rečenicu smo svi čuli bezbroj puta, najčešće kao savet kad nam ne ide u životu. Možda smo je i sami drugima upućivali. Ali šta tačno znači “raditi na sebi”?
Rad na sebi je jedna od onih fraza koje zvuče privlačno, ali ostaju maglovite. I to nije slučajno – čovek je kompleksno biće, sa mozgom koji stvara više neuronskih veza nego što ima zvezda u našoj galaksiji. Pa možemo samo da nagađamo na koliko načina možemo da utičemo na njih.
To što je ideja kompleksna a oblast široka nije razlog da je odbacimo. Naprotiv, mislim da treba bolje da je razumemo, konkretizujemo i napravimo jasnu mapu puta kojim ćemo da se krećemo.
Možda sebi zadajem preveliki zadatak, ali sam ovaj blog želeo da otvorim jednom širom slikom. Slikom koju ćemo u narednim tekstovima često dalje istraživati i pojašnjavati. Pa da počnemo.
Tri ključne oblasti
Cilj rada na sebi je postizanje ličnog rasta, emocionalne stabilnosti, boljih odnosa s drugima i veće životne ispunjenosti. Ovaj proces često uključuje introspekciju, usvajanje novih veština, kao i suočavanje sa izazovima i preprekama koje nas sputavaju.
Temi možemo pristupiti na puno načina a ja ću danas izdvojiti tri ključne oblasti ili pristupa koji nas vode lakšem, lepšem i ispunjenijem životu. To su:
1. Usvajanje znanja
2. Razvoj metakognicije
3. Rad sa emocijama
Ono što je posebno zanimljivo – svaki od njih ima svoje “sedište” u različitim delovima našeg mozga. Neću vas zamarati neuropsihologijom i anatomijom, ali skica sa postera predstavlja grubu aproksimaciju ove ideje.
Znanje – naša unutrašnja biblioteka
Zamislite našu memoriju kao unutrašnju biblioteku – mesto gde čuvamo sećanja, činjenice, teorije, principe i mentalne modele. Na osnovu njih donosimo skoro sve odluke – svesno i nesvesno. Neki naučnici su skloni da idu toliko daleko da ličnost svode na njenu memoriju. Oko ovoga sad nećemo raspravljati, ali možemo se složiti da je znanje, u najmanju ruku, važan deo onoga što jesmo i što ćemo biti.
Rad u ovoj oblasti znači učiti, povezivati naučeno i primenjivati u svakodnevnom životu. S obzirom da živimo u izobilju lako dostupnog znanja, kao i da su naši kognitivni kapaciteti ograničeni, učenju je važno pristupiti strateški. Pored informacija, ključno je usvajati principe u onome što saznajemo kako bismo naučeno mogli da generalizujemo i primenjujemo.
Na primer, možete znati činjenicu da je aktivno slušanje važno za dobre odnose i naučiti preporučene tehnike. Ali tek kad razumete principe i suštinu iza njega i imate iskustvo u njegovoj primeni, možete ga efikasno koristiti u različitim kontekstima – od poslovnih pregovora do intimnih razgovora.
Ili, recimo, možete naučiti pravila zdrave ishrane, ali tek kad razumete principe iza njih možete ih prilagoditi svom životnom stilu i primenjivati ih dugoročno.
Metakognicija – naš unutrašnji kontrolor
Zamislite da u vašem umu postoji sofisticirani kontrolni toranj sa kog vaš unutrašnji posmatrač nadgleda i upravlja svim procesima. Ovaj sistem ima dve ključne uloge.
Prva je ona izvršna – on koordinira sve aktivnosti, planira, organizuje i donosi odluke. Kada postavljate ciljeve, pravite planove ili se kontrolišete da ne pojedete još jedan slatkiš – to je vaš upravljački sistem na delu.
Druga, jednako važna uloga je ona posmatračka. Omogućava nam da, sa visine kontrolnog tornja, sagledamo širu sliku, ali i posmatramo sopstvene misli, emocije i ponašanja sa distance. To je onaj deo vas koji može da primeti “Ok, sad sam ljut” ili “Opet radim ovo”.
Mogli bi reći da je metakognicija naša viša svest. Mesto iz koga dolazi introspekcija i uopšte ideja da radimo na sebi.
Ovaj sistem je smešten u prednjem delu mozga i evolutivno je najmlađi – on je ono što nas u najvećoj meri razlikuje od drugih životinja. Kad je dobro razvijen, ne samo da bolje organizujemo život i kontrolišemo impulse, već imamo i jasniji uvid u sebe, bolje razumemo svoje obrasce razmišljanja i ponašanja i možemo svesno da utičemo na njih.
Razvijati metakogniciju znači ulagati u veštine planiranja, vežbati strategije za bolje odlučivanje, ali i praktikovati prisutnost kroz mindfulness i slične tehnike. Tako ovaj sistem postaje naš najjači saveznik, kako u ostvarenju naših ciljeva i dugoročnih planova, tako i u borbi sa svakodnevnim izazovima.
Emocionalni sistem – naš unutrašnji pokretač
Zamislite da imate svo znanje sveta, savršen plan i potpunu kontrolu nad sobom – da li bi to bilo dovoljno za akciju? Ne bi. Fali nam ključni sastojak da nas pokrene – motiv. A motiv je uvek emocija – osećaj kome težimo. A nekad i od koga bežimo.
Limbički sistem predstavlja naš emocionalni mozak. On radi kao pokretač ka ostvarenju naših želja, ali i kao zaštitnik. Kao alarmni sistem koji neprestano skenira okolinu, a u biblioteci najviše voli da provodi vreme u odeljku za emotivno značajnim iskustvima. Ako ste, na primer, nekad imali loše iskustvo sa psima, vaš “alarm” će se oglasiti čak i kad priđe umiljati retriver koji maše repom.
Kad su naši motivi usklađeni sa razvojnim potrebama, imamo prirodnu želju da ostvarujemo svoje planove. Ali nažalost, često nas koče duboko utisnute stare emotivne reakcije koje nam više nisu korisne. Kroz rad na sebi učimo da prepoznamo razliku između stvarne opasnosti i “lažne uzbune” našeg preosetljivog alarma.
Rad sa emocijama znači postepeno “reprogramiranje” ovog sistema – rad na prepoznavanju okidača, preispitivanju starih uverenja i razrešenju unutrašnjih konflikata. To nije nešto što možemo uraditi na dugme, ali kroz strpljiv rad možemo značajno promeniti način na koji emotivno reagujemo.
Kako raditi na svakoj oblasti?
U skladu sa potrebama, za svaki od ovih sistema postoji specifičan pristup:
- Za razvoj znanja imamo knjige, edukacije i, naravno, iskustvo. Ali nije stvar samo u prikupljanju informacija – važno je razviti sisteme za organizovanje znanja i njegovo povezivanje sa praksom.
- Na razvoj metakognicije pozitivno utiču koučing i mindfulness meditacija. Koučing nam pomaže da razvijemo bolje strategije planiranja i odlučivanja, dok meditacija jača našu sposobnost fokusa i samokontrole.
- Za emocionalni sistem je neophodan dublji rad. Psihoterapija je prostor gde možemo bezbedno da istražujemo svoje emocije, razumemo njihovo poreklo i doživimo korektivno emotivno iskustvo. Tako postepeno otklanjamo ili bar ublažavamo neprijatne emotivne reakcije i neželjene obrazce ponašanja.
U uobičajenim uslovima, najbolji je izbalansiran razvoj sve tri oblasti. Za većinu naših životih ciljeva potrebna je funkcionalnost sva tri sistema.
Ništa nam ne znači gomila znanja ako ne možemo da ih primenimo. Nisu dovoljni prorada emocija i dobar kontakt sa svojim autentničnim željama ako ne znamo kako da ih ostvarimo i uzalud odlični planovi ako nas nešto dublje koči da ih sprovedemo u delo.
Vežba introspekcije – za one koji žele više
Izdvojte 10 minuta i razmislite o sledećim pitanjima.
Za oblast znanja:
– Koje oblasti znanja su vam trenutno najvažnije za život i karijeru?
– Gde osećate da imate značajne praznine u znanju?
– Koji je vaš trenutni pristup učenju i da li vam donosi željene rezultate?
Za metakogniciju:
– Koliko ste uspešni u planiranju i izvršavanju svojih ciljeva?
– Da li lako ostajete fokusirani na zadatke ili vas misli često odvuku?
– Koliko ste prisutni u svakodnevnim aktivnostima?
Za emocionalni sistem:
– Koje emocije najčešće doživljavate tokom tipičnog dana?
– Postoje li određene situacije koje redovno izazivaju snažne emotivne reakcije?
– Kako se obično nosite sa neprijatnim emocijama?
Akcioni plan:
– Koja od ove tri oblasti trenutno zahteva najviše pažnje?
– Šta je jedna mala stvar koju možete uraditi već danas da unapredite tu oblast?
– Koji bi bio vaš prvi ozbiljniji korak u narednih nedelju dana?
Zapišite svoje odgovore – čin pisanja pomaže da bolje razumemo sebe i svoje potrebe.
I zapamtite – rad na sebi nije trka. Niti nešto što treba raditi pod pritiskom. To je jedno lepo životno putovanje na kom se trudimo da budemo malo bolji danas nego juče.
Nekad ćemo napredovati brže, nekad sporije, i to je sasvim u redu. A osećaji zadovoljstva i ponosa koji neizbežno slede, guraće nas da idemo dalje i živimo kvalitetnije i ostvarenije.